Prema podacima centralne izborne komisije u Prištini, pravo glasa ima 2.075.868 birača, od kojih je 104.924 registrovano za glasanje van pokrajine.
Na izborima učestvuje 28 političkih subjekata sa 1.280 kandidata, koji će se nadmetati za 120 poslaničkih mesta u skupštini privremenih institucija, od kojih je 10 rezervisano za predstavnike Srba.
Izborna tišina počinje minut pre otvaranja biračkih mesta u 7.00 sati i trajaće do njihovog zatvaranja u 19 časova.
Najjača srpska stranka na KiM, Srpska lista i Beograd pozvali su Srbe da u što većem broju izađu na izbore i glasaju za Srpsku listu, ističući da je za opstanak i ostanak Srba na KiM važno da Srpska lista osvoji svih 10 mandata predviđenih za Srbe.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije takođe je uputio apel Srbima da na izbore izađu u što većem broju i naglasio da je za srpski narod na KiM od suštinske važnosti da pokaže jedinstvo oko svih ključnih interesa.
Komesarijat za izbeglice i migracije pozvao je interno raseljena lica iz južne pokrajine, privremeno smeštena u centralnoj Srbiji, da izađu na glasanje.
Priština je na više načina pokušala da onemogući učešće Srpske liste na izborima, a prijava stranke za izbore overena je tek nakon što su izborni panel i vrhovni sud u Prištini usvojili njenu žalbu na prethodnu odluku CIK da ne overi prijavu.
Osim toga, Srpska lista neće imati predstavnike u velikom broju biračkih odbora jer je odlukom CIK prekršeno izborno pravilo prema kojem birački odbori moraju da odražavaju etnički sastav.
Na izborima učestvuje još pet srpskih stranaka – Srpski narodni pokret, Srpska demokratija, Partija kosovskih srba, Za slobodu, pravdu i opstanak i Građanska inicijativa Narodna pravda.
Od stranaka Albanaca najvažnije stranke koje učestvuju na izborima su Pokret Samoopredeljenje, Demokratski savez Kosova, Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova.
Lider Samoopredeljenja i sadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti kampanju svoje stranke je počeo i sve vreme vodio upućujući pretnje srpskom narodu i Srbiji.
Na prvom predizbornom skupu Kurti je izjavio da njegova stranka “za Srbiju ima policiju i vojsku”, a samo nekoliko dana pred izbore rekao je da “kada imate loše komšije, morate imati visok moral i napunjenu pušku”.
Opozicione stranke Albanaca u kampanji su kritikovale Kurtija zbog nedostatka ekonomskih rezultata i narušavanja odnosa sa SAD.
Zbog jednostranih poteza koji su ugrozili opstanak Srba na KiM, Kurti se više puta našao na meti kritike prethodne američke i administracije novog predsednika Donalda Trampa.
Izaslanik predsednika SAD za specijalne misije Ričard Grenel u razmaku od samo nekoliko dana uputio je oštre kritike na račun Kurtija.
Grenel je prvo izjavio da je retorika koju Kurti koristi tvrdeći da je blizak SAD apsolutno lažna, a potom i da odnosi Prištine i SAD nikada nisu bili lošiji.
Izbori za skupštinu u Prištini održavaju se u veoma teškoj situaciji za srpski narod na KiM, do koje su doveli jednostrani i protivpravni potezi Prištine.
Nakon što su se Srbi u novembru 2022. godine povukli iz prištinskih institucija tražeći poštovanje sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština, Priština je pojačala pritisak i represiju prema srpskom narodu.
Od 1. februara prošle godine zabranjena je upotreba dinara, a potom su zatvorene filijale Poštanske štedionice i Pošte, kao i srpske institucije na severu pokrajine.
Priština je protivpravno zatvaranje srpskih institucija nastavila i ove godine, a 15. januara zatvoreno je oko 35 srpskih institucija južno od Ibra.
