Ulazak Hristov u Jerusalim – Cveti, pokretni je praznik koji se slavi dan nakon vaskrsenja Lazarevog, to jest Vrbice.
To je šesta nedelja Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Praznik Cveti ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, gde ga je narod dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, i noseći u rukama palmove grančice.
Toga dana je, kako se navodi i na sajtu SPC Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim.
“Došavši do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: “Idite u selo koje je pred vami, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite je i dovedite, i ako vam ko god šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! – i odmah će ih dati”. Učenici uradiše kako im je Hristos zapovedio, i kad dovedoše magare, on ga uzjaha i na njemu krete u Jerusalim – navode na sajtu SPC.
Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima. Ta tradicija naročito je razvijena u Srbiji gde se o ovom prazniku veoma vodilo računa.
Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija s palmovim grančicama ili vrbama. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi, vrbove grančice, da svi budu napredni.
U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.
Takođe, na današnji dan ne bi trebalo obavljati bilo kakve kućne poslove.
