Hrišćanski vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar danas proslavljaju Uskrs.
Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.
Najvažniji hrišćanski praznik spada u red “pokretnih” svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan – nedelja.
Uskrs mora da padne posle prolećne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana.
Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.
Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.
Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, smatra se „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.
