Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva slave danas Vrbicu – Lazarevu subotu. Lazareva subota dan je dečje radosti i krsna slava mnogih porodica!
Vrbica – Lazareva subota, ili Subota pravednog Lazara, uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, kojeg je Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih posle četvorodnevnog prebivanja u grobu. Na Lazarevu subotu praznuje se i običaj poznat kao Vrbica. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.
Ovaj praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka.
Posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hrist ulazi svečano u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekuje ga svečano; pored ostalog, u rukama nose palmove grančice. Današnje vrbove grančice zamena su za palmine.
“Da bi uništio smrt i njenu tminu, sam Hristos – a to znači sam Bog, sama Ljubav, sam Život – silazi do groba Lazarevog, silazi da bi se tamo licem u lice sreo sa smrću, da bi je razrušio, da bi nam darovao večni život za koji nas je sazdao Bog” – navode iz Srpske pravoslavne crkve.
“Na Cveti se obraćamo iznova Bogu govoreći: Ti si naš jedini car, mi znamo i verujemo i ispovedamo da će pobediti Carstvo Tvoje ljubavi, Carstvo Tvoje pobede nad grehom, zlom i smrću, i znamo da nam radost te vere niko oduzeti ne može. I premda ljudi sve svoje nade polažu na silu i nasilje, i premda ljudi veruju samo u oružje, zatvore i strah – pobediće Carstvo Tvoje! I premda ljudi muče druge ljude – pobediće Carstvo Tvoje!” – poručuju.
Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota (Vrbica) proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri po porti i učestvovala u ophodu oko crkve. Uvek se držala litija izvan hrama.
