Kriza koju je izazvao rat u Ukrajini utiče i na Zapadni Balkan, gde postoje dva značajna rizika – poremećaji u snabdevanju prirodnim gasom i usporavanje u evrozoni, izjavila je Asli Demirguč Kunt, glavna ekonomistkinja Svetske banke (SB) za Evropu i Centralnu Aziju.
Ona je u intervjuu za Glas Amerike istakla je da je u Srbiji najveća briga energetska zavisnost, pošto se Srbija u potpunosti oslanja na Rusiju u snabdevanju prirodnim gasom. Ukazala je da u Srbiji postoje skladišni kapaciteti i da bi to trebalo da pomogne u ublažavanju posledica usporavanja protoka gasa. Ona je, međutim, upozorila da bi, ako trenutna situacija bude dugo trajala ili se pogorša, to izazvalo skok cena i moglo dovesti do industrijskih ograničenja.
Na pitanje kako će na srpsku privredu uticati mogući poremećaji u snabdevanju ruskim gasom Demirguč Kunt je navela da se procenjuje se da će rast u Srbiji u 2022. godini biti 3,2 odsto, što je manje od polovine tempa rasta 2021.
| Drugi rizik – ako evrozona doživi recesiju dublju od očekivane |
|
Kao drugi rizik navela je moguće komplikacije u evrozoni, pošto oko 63 odsto izvoza otpada na evro. Ukazujući da više od polovine direktnih stranih investicija u regionu dolazi iz evrozone, kao i skoro dve trećine doznaka, Demirguč Kunt je istakla da bi, ako evrozona doživi recesiju dublju od očekivane, to bio još jedan rizik koji bi pogodio Zapadni Balkan. Rat i sankcije će se preliti na privredu kroz izvoz, direktne strane investicije, doznake i prihode od turizma, rekla je zvaničnica Svetske banke. |
Prema oceni Demirguč Kunt, dugoročno gledano, postoje i drugi izazovi s kojima se srpska privreda suočava da bi promovisala brži rast, a to se odnosi na potencijalne zastoje u privatnim investicijama. Prema njenim rečima, neke od tih zabrinutosti povezane su sa pogoršanjem uprave, nedostatkom infrastrukture i obrazovnim sektorom koji, kako je ocenila, treba reformisati jer postoje neusklađenosti u onome što se predaje i potrebama na tržištu rada.
Odgovarajući na pitanje da li postoji opasnost od nove recesije u regionu Zapadnog Balkana, rekla da je procena rasta za region Zapadnog Balkana 3,2 procenta u ovoj godini, što je skoro jedan odsto manje od onoga što je SB prognozirala u januaru.
“Postoje dve vrste uticaja na region. Jedan je direktni uticaj rata, uglavnom zbog cena ključnih sirovina i proizvoda, naročito energije. Zatim indirektne posledice koje su rezultat usporavanja u evrozoni”, navela je Demirguč Kunt.
Precizirala je da je jedna od rizika povezan sa poremećajima u snabdevanju prirodnog gasa i navela da podregion uvozi 67 odsto svojih zaliha prirodnog gasa iz Rusije.
(RTV)
