Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju Veliki petak, stradanje Isusa Hrista, dan kada je osuđen i razapet na Golgoti žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
Za hrišćane to je najtužniji dan, kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću.
Pravoslavni tog dana strogo poste, provodeći ga samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi tog dana i „jednoniče“ – ceo dan ništa ne jedu niti piju, već tek uveče uzmu malo hleba i vode.
U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima.
Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju „Carski časovi“.
Veliki petak je dan kada je Isus Hrist osuđen na smrt od strane Rimljana, a na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.
„Carskim časovima“ se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.
U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.
