Poštujmo zakone prirode
Zakoni prirode su ti koje moramo slušati i uvažavati gotovo podjednako kao i pravila struke, jer svaka sadnja mora da bude u skladu sa uslovima koje nam priroda diktira.
Da bi i naši unuci i praunuci uživali u hladovini i senci drveta koje smo posadili, potrebno je da prilikom sadnje poštujemo zakone prirode, ali i pravila struke. Šta to tačno znači, pitali smo eksperte – izvršnog direktora za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašume“ Marka Marinkovića i Borisa Ivanovića, master inženjera šumarstva iz JP „Srbijašume“.
– Pritom, na prvom mestu mislim na prisustvo hranjivih materija i dostupne vode u zemljištu, zadržavanje poplavne vode, kao i temperaturu vazduha. Poznato je da postoje velike razlike kada je reč o potrebi određene vrste drveća za vodom, strukturom i sastavom tla, a nisu ni sve vrste podjednako tolerantne kada se nađu van svoga optimuma. Najveću potrebu za vodom imaju vrba i topola. Planiranje i izbor vrste drveća kojom ćemo gazdovati na određenom lokalitetu je vrlo važan posao. Pravilnim izborom vrste i tipa sadnog materijala smanjujemo rizik od sušenja.
Uspeh sadnje zavisi od vremenskih uslova
On ističe da, ukoliko se oglušimo o prirodu i njene zakone, stručno gledano, rizikujemo da nam sadnja ne uspe, pa da naredne godine moramo ponovo da pošumljavanje, što iziskuje nova materijalna ulaganja.
– Ukoliko nam sadnja i uspe, novoosnovani zasadi imaju otežan i usporen razvoj, tako da proizvodni ciklus traje duže nego što je to uobičajeno. Važno je istaći da zemljište kao neobnovljiv resurs upravo zahvaljujući vegetaciji ne podleže procesima destrukcije. Biljni svet svojim korenom stabilizuje tlo i sprečava njegovu eroziju i isušivanje.
Upitan šta konkretno kaže struka – kakvi vremenski uslovi su najpogodniji za sadnju i šta će nam garantovati da ta sadnica izraste u kvalitetno stablo, Marinković ističe da se sadnja može vršiti u jesen i proleće.
JP „Srbijašume“ sadi na 800 lokacija širom Srbije
Boris Ivanović, master inženjer šumarstva u JP „Srbijašume“, ističe da svake godine to javno preduzeće obavlja sadnju na gotovo 800 lokacija širom Srbije, na površini od preko 2.500 hektara, gde sade između 3.000.000-4.000.000 sadnica.
– To su sadnje na velikim površinama u cilju veštačkog obnavljanja ili podizanja novih šuma, tako da se svaki rizik mora svesti na minimum i nema mesta improvizacijama, kako u procesu planiranja sadnje, tako i u procesu njene realizacije. Sadnju je najbolje realizovati u periodu mirovanja vegetacije, dakle u rano proleće i kasnu jesen. To podrazumeva period od sredine ili kraja oktobra pa sve do kraja marta, eventualno prve polovine aprila, dok se na nadmorskim visinama preko 1.000 metara sadnja može produžiti i do početka maja. Najbolje je saditi kada je vreme suvo, bez jakog vetra, bez mraza i ekstremno niskih temperatura, i da je zemlja prethodno dovoljno natopljena padavinama. Idealno je da bude dovoljno sunčano, ali ne pretoplo vreme. Sve navedeno omogućava adekvatnu pripremu terena i obradu zemljišta, iskop sadnih jama, očuvanje sadnog materijala, efikasnu sadnju i nakon toga dobar prijem presađenih sadnica iz rasadnika na planiranu površinu – navodi Ivanović.
kurir.rs
